Prazan je grad, a u duši si ti,
tužno pas me gleda.
Sačuvaj bar jedan kofer za sne,
a ja srce ne dam.
Ponos je zid, k’o da pokuca sad,
teško je kad moliš.
Svaka riječ nova pesma za nas,
a još uvjek te volim.

Ima li dan za nas,
da otkrijem zašto sam živ?
Da bacim veo od tuge i zla,
da potpišem da sam ja kriv?
Ima li bar jedan dan za nas,
da otkrijem zašto sam živ?
Da bacim veo od tuge i zla,
da potpišem da sam ja kriv?
Prošlosti!

Nestaje dah, vrata otvaraš ti.
Očima tražim, poželim
da sve je isto k’o pre,
šta na to da kažem?
Prazan je grad, a u duši si ti,
tužno pas me gleda.
Sačuvaj bar jedan kofer za sne,
a ja srce ne dam.

Ima li dan za nas,
da otkrijem zašto sam živ?
Da bacim veo od tuge i zla,
da potpišem da sam ja kriv?
Ima li bar jedan dan za nas,
da otkrijem zašto sam živ?
Da bacim veo od tuge i zla,
da potpišem da sam ja kriv?
Prošlosti!