Tvoje ime neću spomenuti nikad više, a bila si svjetlo, moja duga posle kiše.
Sve je bilo bajka kao dodir tvoga tijela, sada igraš kvarno, to stvarno ne bi smjela.
Kao ti, niko tako jako ne ljubi. Priznajem bojim se, opet neću znati s tobom biti i prestati.
Ubijaš me usnama, znam te ja, za to si rođena, ne znam da ti odolim i oprostim, bar da te ne volim.
Uzalud me tražiš, mene više nema za te, dao sam ti sebe, čekao te duge sate.
Boljelo me jako al ti nikad neću reći, to je stara priča, kada dođe neko treći.
Kao ti, niko tako jako ne ljubi. Priznajem bojim se, opet neću znati s tobom biti i prestati.
Ubijaš me usnama, znam te ja, za to si rođena, ne znam da ti odolim i oprostim, bar da te ne volim.
|