Ljubav naša, ikona, bila nam je svetinja
i u nju se kleli ti i ja.
Letjeli smo srećni mi, nosili nas vjetrovi.
Samo Bog zna, najdraža,
što si otišla, što si otišla.

I tonem u san duboki da nađem sebi mir,
bežim od ružne stvarnosti,
al’ vidim te tamo opet s njim,
pored mene prolaziš,
kao da me ne znaš odlaziš.
Odlaziš...

Riječi bole najviše, al tišina gora je,
da si mi bar poljubac dala ti
to bi dugo trajalo,
zauvjek bi ostalo,
makar da si rekla što si otišla.

U meni vatra gori, znaš,
al ti me ostavljaš.
Sav moj je život samo laž,
ne mogu dalje sam.
Ne, ne, ne.

I tonem u san duboki da nađem sebi mir,
bežim od ružne stvarnosti,
al vidim te tamo opet s njim,
pored mene prolaziš,
kao da me ne znaš odlaziš.
Odlaziš...