Prazan je grad, a u duši si ti, tužno pas me gleda. Sačuvaj bar jedan kofer za sne, a ja srce ne dam. Ponos je zid, k’o da pokuca sad, teško je kad moliš. Svaka riječ nova pesma za nas, a još uvjek te volim.
Ima li dan za nas, da otkrijem zašto sam živ? Da bacim veo od tuge i zla, da potpišem da sam ja kriv? Ima li bar jedan dan za nas, da otkrijem zašto sam živ? Da bacim veo od tuge i zla, da potpišem da sam ja kriv? Prošlosti!
Nestaje dah, vrata otvaraš ti. Očima tražim, poželim da sve je isto k’o pre, šta na to da kažem? Prazan je grad, a u duši si ti, tužno pas me gleda. Sačuvaj bar jedan kofer za sne, a ja srce ne dam.
Ima li dan za nas, da otkrijem zašto sam živ? Da bacim veo od tuge i zla, da potpišem da sam ja kriv? Ima li bar jedan dan za nas, da otkrijem zašto sam živ? Da bacim veo od tuge i zla, da potpišem da sam ja kriv? Prošlosti!
|